Jedna decenija će se pamtiti još dugo,dugo… Verovatno će zauzeti mesto I u srpskoj istoriji. Suočeni sa ratovima I embargom, prosečan Srbin e morao da se “dovija” na sve načine da bi opstao! Narodski rečeno živelo se dan za danom. Neki su od tog dovijanja mogli da steknu i veliko bogatstvo.

Tih devedesetih kriminal je bio u velikoj

ekspanziji, ubistva su bila svakodneva, kradje,tuče sve je to simbolika tog vremena. Kada smo kod simbola jedan od glavnih jesu takozvani žestoki momci. Oni su bili idoli mladima... Osobe sa neizgradjenim stavovima i neizgradjenim moralnim vrednostima jednog životanog puta su se našli na raskrsnici. Neki se nikad nisu vratili...Isto jako važna stvar u trovanju srpske omladine jeste turbo-folk... Ono je imalo za cilj krivljenje pravih vrednosti.

To je jedno od nasledsta devedesetih koje i dalje traje i truje! Glavni cilj autora ovog bloga jeste opomena i podsećanje na nešto što je bilo. Mi smo ti na kojima je zadatak da ovo društvo gradimo i popravljamo ,ovakve stvari nesmeju nam se ponoviti.

Medju njima jedan od opasnijih, a mozda i najopasnijih je bio Zeljko Raznatovic Arkan koji je napravio Crvene beretke. Ozenio je nasu folk pevacicu Svetlanu Raznatovic Cecu. Bio je slan za vreme rata u Bosnu i Hrvatsku sa svojim Tigrovima i Crvenim beretkama.
Bio je dugo trazen od Haskog tribunala.
Ubijen je posle svih vaznih kriminalaca 15.janura 2000. godine u hotelu Interkontinental.

U ovom klipu se vidi kakvo je stanje bilo u drzavi i kako je Zeljko Raznatovic Arkan vodio svoju armiju u ratu.
Haski tribunal ga je osudjivao za mnoga razbojnistva tokom rata a on je ceo zivot odbijao da ode tamo.
Posle rata je ziveo lagodno u Beogradu imao je vilu na Dedinju.
Posedovao je fudbalski klub FK Obilic koji je naprasno iz druge lige dosao u prvu i osvojio je, a i dan danas se vode polemike kako je to uradjeno.
Udela u tome je imala i njegova zena Svetlana Ceca Raznatovic.
Marina Tucakovic, koja je nas najbolji tekstopisac je zbog Arkana najbolje pesme uvek prosledjivala Ceci.

Pocetak devedesetih

Najkultnija scena iz filma "Vidimo se u citulji" koji je sniman za vreme tih godina bila je upravo ova.